Dnevnik prevoda (Mariel Hemingway, "Mariel's Kitchen")

Merijel Hemingvej je američka glumica rođena 22. novembra 1961. godine u Kaliforniji. Napisala je nekolicinu knjiga o svom životu, jogi, zdravoj ishrani, pa čak i svoj sopstveni kuvar objavljen 2009. godine. Njen kuvar predstavlja novu vrstu američkog kuvara čiji je cilj pomoći ljudima da jedu što zdravije, svežije i ukusnije namirnice svakog dana. Recepte prate zanimljive fotografije i uputstva koja je vrlo lako pratiti. Kuvar se sastoji od sedamdeset i pet recepata koje mogu koristiti i oni sa malo iskustva u spremanju hrane. Ovim kuvarom, Hemingvejeva pokazuje koliko je zapravo jednostavno koristiti organske i sveže proizvode u ishrani umesto onih koje kupujemo u supermarketima. Pored svega toga, autorka svoje recepte čini još zanimljivijim vežući uz njih neke priče iz svog privatnog života.

Odlomak govori o promenama u izboru namirnica sa dolaskom proleća. Ton je vrlo razigran i optimističan, dok  je govor vrlo blizak svakodnevnom. To čini autorku dostupnijom čitaocima i pozitivno utiče na njihov stav prema izboru ishrane. Tekst je pun stilskih figura poput komparacije ("as new shoots burst through the earth", "refreshing as spring rain", etc.) što ga čini mnogo prijatnijim za čitanje nasuprot suvoparnim receptima većine kuvara. Ton koji autorka koristi ohrabruje čitaoce da probaju nešto novo i čini materijal  zabavnijim i pristupačnijim.

Pre nego što sam počela sa prevođenjem, tekst sam pročitala tri puta. Rečnici i priručnici koje sam koristila su sledeći:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8th ed.
http://www.amazon.com/
http://marielskitchen.com/
http://www.wikipedia.org/
http://recnik.krstarica.com/
http://dictionary.reference.com/

Problemi koje sam imala prevodeći tekst:

1."Raw foods appear on my plate;" sam prevela kao ,,Obroke mi počinju krasiti sveže namirnice;" jer bukvalan prevod ne bi najbolje funkcionisao u srpskom jeziku.
2. Za "water-cress" sam našla tri različita naziva na srpskom: dragušac, potočarka i vodeni kres. Dragušac ili potočarka je vodena biljka čiji se sušeni izmrvljeni listići koriste kao zamena za peršun u salatama ili za posipanje prženog krompira, na primer.
3."venture out" nisam mogla prevesti jednom rečju pa sam iskoristila tehniku zamene i izraz prevela kao ,,rizikujte i istražite (mesta za kupovinu koja obično ne posećujete)".
4."load up on any green leaf that winks at you" sam prevela koristeći tehniku zamene kao ,,vi se zadržite na onom zelenišu koji vam se učini najzanimljivijim".
5."jicama" sam jednostavno transkribovala kao ,,hikama" budući da je to nije engleska, već španska reč koja nije prevedena ni u engleskom jeziku.

Teksu bih dala ocenu 5. Nije bio jako težak. Oslonila sam se na sopstvenu kreativnost i veći broj rečenica sam prevela slobodno kako bi i prevod imao taj opušteni i bezbrižni ton, a opet zadržao sve informacije iz originalnog teksta.

Dnevnik prevoda (Heidi W. Durrow, "The Girl Who Fell from the Sky")

Odlomak potiče iz romana američke autorke Hajdi Duro. Knjiga je objavljena 2010. godine u Severnoj Karolini kao autorkino prvo delo i jedno od najboljih romana 2010. godine. Priča prati jedanaestogodišnju devojčicu po imenu Rejčel, ćerku belkinje poreklom iz Danske i crnca, američkog vojnika. Nakon velike nesreće Rejčel ostaje bez oba roditelja i seli se kod svoje bake. Započinje život u zajednici koju većinom čine crnci i suočava se sa činjenicom da je drugačija. Njena svetlija koža i plave oči skreću pažnju. Odrastajući u osamdesetima, Rejčel nalazi načina da se nosi sa svojom velikom tugom i prihvata sebe kao devojku iz „mešovitog“ braka u svetu koji na to još nije spreman i koji je nagoni da se odluči između dve rase kojima pripada. Roman se bavi pitanjima identiteta i pojma pravde u ljudskom društvu. Autorka pokušava staviti naglasak na ono što je zaista bitno kada se govori o identitetu jedne osobe - njeno iskustvo i odnosi koje ima sa drugim ljudima - u odnosu na boju kože koja i danas često služi kao bitno polazište u stvaranju mišljenja o nekome.

U ovom konkretnom odlomku mi se upoznajemo sa Rejčel i saznajemo neke njene poglede na svet oko sebe. Ona nam govori o devojčici koja je maltretira u školi upravo zbog boje kože i očiju koju Rejčel poseduje. Rejčel pravi razliku između sebe i druge dece na osnovu komentara koje čuje o sebi i svom izgledu. Saznaje po čemu je „posebna“ i šta se od nje očekuje. Ona od svih tih novih saznanja polako sastavlja slagalicu u svojoj glavi i postaje svesna svog identiteta. Kroz ceo pasus najviše se oseća njena zbunjenost novonastalom situacijom i želja da razume stvari oko sebe bolje. Pripovedanje je u prvom licu, dok su jezik i ton detinji. U govoru Tamike postoje i naznake slenga.

Pre nego što sam počela da prevodim, tekst sam pročitala četiri puta. Tekst predstavlja naraciju glavnog lika kroz koju saznajemo njene misli o sebi i drugima. Rečnici i priručnici koje sam koristila:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

http://www.youtube.com/watch?v=rCo3zzwZ1A0 (Heidi W. Durrow – The Girl Who Fell From The Sky – Part 1)

http://dictionary.reference.com/

U njima nisam našla odgovore na neke izraze (na pr. „light-skinned-ed“). Takve izraze sam prevela slobodno, formirajući neke nove reči.

Problemi na koje sam naišla prevodeći tekst:

1. “You think you so cute“ - ,,Misliš da si neka slatka, a?” (potvrdnu rečenicu sam zamenila pitanjem kako bi imalo bolji efekat i više zvučalo kao provokacija u srpskom jeziku)
2. "I'm fixin to kick your ass" sam prevela kao ,,Ima da te prebijem”. Time je izražena i namera/plan, a i čin. Nisam sigurna kako bih prenela negramatičnost rečenice. Možda kao “‘ću te prebijem”, ali ipak nisam zadržala tu opciju.
3. “I'm just playin with her” sam prevela kao ,,samo se zezamo/šalimo”. Nisam htela prevesti bukvalno.
4. “light-skinned-ed” sam prevela kao ,,svetlokožasta” želeći da zadržim nespretnu konstrukciju deteta.
5. Rečenica čiji sam prevod menjala svaki put kad bih je ponovo pročitala bila je poslednja “I put all these facts into the new girl”. Na kraju sam je prevela kao ,, Iz stvari koje otkrivam nastaje nova devojčica.” Još uvek mi se ne sviđa.

Tekstu bih dala ocenu 7 na skali od 1 do 10. Govor deteta i sleng predstavljali su mi najveći problem. Zamena i traženje ekvivalenta u srpskom jeziku zahtevali su više vremena nego inače budući da smo trebali biti kreativni i maštoviti. Zadatak mi se svideo iako sam se osećala pomalo izgubljeno na trenutke.

Dnevnik prevoda (Iain Banks, "The Bridge", drugi zadatak)

Pisac romana je škotski autor Ijan Benks. Roman je objavljen 1986. godine i predstavlja neuobičajenu ljubavnu priču smeštenu u Edinburgu. Priča se vrti oko tri lika (Aleks, Džon Or i Varvarin) koja čine tri različite strane glavnog lika. Roman povezuje nekoliko naizgled nepovezanih priča čiji glavni junaci postoje kao projekcije snova ili jedan određeni neimenovani lik. Vernost ne igra neku veliku ulogu u viđenju ljubavi u ovom romanu. Ono na čemu jeste naglasak je čudesna isprepletanost likova i njihova nemogućnost postojanja jednih bez drugih. Sam autor, Ijan Benks, smatra da je ovo njegov najbolji roman. Pripada žanru naučno-fantastične distopije.

Deo teksta predstavlja dijalog između Džona Ora i jednog čistača. Ova dva lika su jasno kontrastirana govorom kojim se služe. Dok Džon Or koristi formalne izraze i konstrukcije, čistač se služi vrlo neformalnim rečnikom. Sve što nam je opisano posmatramo kroz oči Džona Ora (naracija u prvom licu jednine) i na taj način postajemo svesni okoline u kojoj se nalazi. Saznajemo kako čistač izgleda, kao i to kakva atmosfera vlada u kantini. Rečenice su prilično jednostavne.

Tekst samo pročitala 3 puta pre nego što sam počela da prevodim.

Koristila sam sledeće priručnike i rečnike:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://www.enotes.com/

http://www.haddonstuff.f9.co.uk/ (“Analysis of The Bridge“)

http://recnik.krstarica.com/

dictionary.com

Problemi na koje sam naišla su sledeći:

1. Kolokvijalni govor čistača. Ovo sam postigla skraćivajući pomoćne glagole, glagole u infinitivu i rečce. (“Ti s’ ovde nov, je l’?”)
2. Glagolsko vreme. Počela sam da prevodim u aoristu, pa sam prešla na prezent, ali sam se na kraju ipak odlučila za aorist i na taj način prevela ceo tekst. Tako radnja i dalje ima neki dinamični tok, a i pripovedački ton radnje koja se već desila.
3. “I offer my hand; his grabs mine briefly, then scuttles back to its lair.”. Malo sam se pomučila sa ovom rečenicom želeći da zvuči što prirodnije i tečnije. Rezultat je sledeći: “Ponudih mu svoju ruku; on je nakratko zgrabi i potom naglo povuče svoju nazad u njenu jazbinu.”
4. “he says, addressing my chest” sam prevela kao “izgovori pogleda uperenog u moje grudi“. To mi je jedino imalo smisla.
5. Jedna od najtežih konstrukcija za prevod bila mi je “his not-recently-washed face seeming to glow, albeit dully”, što sam na kraju prevela kao ,,lica sjajnog, mada beživotnog,  koje nije skoro bilo oprano.” Morala sam koristiti tehniku preraspodele i zamene kako bih sačuvala smisao.
6. “My doctor authorised it.” sam prevela kao ,,Po ovlašćenju mog doktora.” Činilo mi se sasvim u redu.
7. “Them doctors” sam prevela kao “Ti doktori”, dok sam “What a bastard, eh” i “Total bastards” prevela kao ,,Eh, kakvo đubre” i ,,Prava đubrad.”
8. “vindictive and petty” sam prevela kao ,,osvetnički i sitničavo”.

Prevedeni tekst sam pročitala nekoliko puta i usput promenila više stvari (glagolsko vreme, razne konstrukcije).

Tekstu bih dala 4/5 zbog prevođenja neformalnog govora i glagolskog vremena, iako rečenice nisu bila toliko kompleksne i teške za prevod.

Dnevnik prevoda (Marilynne Robinson, "Home")

Tekst potiče iz dela Merilin Robinson, višestruko nagrađivane američke autorke tri romana i većeg broja eseja, članaka i recenzija objavljenim u magazinima kao što su Harper’s, The Paris Review i The New York Times Book Review. Autorkin treći roman „Dom“, objavljen 2008. u Americi, doneo joj je Orindž nagradu (Orange Prize for Fiction) te iste godine, dok joj je drugi roman „Galad“ doneo i Pulicerovu nagradu 2005. godine. 

Roman čiji deo teksta prevodimo predstavlja priču o životu porodice Boton, sa posebnim naglaskom stavljenim na oca, sveštenika i udovca Roberta Botona, i njegovu već odraslu decu, Glori i Džeka, koja se posle niza godina vraćaju kući u Ajovu. Roman je povezan sa svojim prethodnikom „Galadom“, ne kao nastavak već kao srodno delo, predstavljajući drugačiji pogled na istoriju iste porodice romana „Galad“ kroz oči mlađe kćerke Glori koja se nevoljno vraća u svoj rodni grad sa svojih 38 godina kako bi se brinula o svom ostarelom ocu. Njen brat Džek je crna ovca porodice, alkoholičar sa grešnom prošlošću, mada ne jedini koji u porodici nosi tugu u srcu. „Dom“ je roman o tajnama i odnosima između ljudi koji su otežani međusobnim suzdržavanjem od otkrivanja misli i osećanja. Roman se takođe osvrće na teme pravde i osude kroz likove koji se međusobno ne razumeju, a ipak ne prežu od osuđivanja. Teme postaju jasnije kada se pročitaju oba romana. Robinsonova nas ovim romanom tera na razmišljanje o tome da li se ljudi zaista mogu promeniti. „Dom“ je od sva tri romana najeksplicitnije politički roman i zauvek će ostati značajan među američkim čitaocima. To je roman o tugi i razočaranju koji nas upućuje na misao o domu kao nečemu što, ma kako obilovalo osećanjima krivice ili gubitka, može ponuditi bar mrvu nade u teškim trenucima. 

Tekst koji prevodimo govori o kući na način na koji je doživljava otac Džeka i Glori. Kuća je personifikovana. Otac je vidi kao suprugu koju je izgubio i ona mu nudi udobnost i mir. Kada čitamo opis izgleda kuće nailazimo na reči „face“, „brows“ i „heart“ što nas automatski asocira na opis osobe.

Za prevod ovog teksta koristila sam sledeće rečnike i priručnike:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.guardian.co.uk/

http://www.nytimes.com/

http://www.amazon.com/

http://en.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

Neki od njih su mi pomogli da uobličim osnovnu ideju dela kako bi se lakše snašla sa prevodom teksta, ali što se tiče samog prevođenja i traženja ekvivalenata, konstrukcije su mi ponovo pravile probleme i ponovo sam se morala oslanjati na svoj osećaj i tehnike preraspodele i zamene.

Problemi na koje sam naišla u tekstu:

1. ”especially when it stood over against particular sorrow” sam pojednostavila i prevela kao “posebno u teškim trenucima”. Nisam htela da gradim nepotrebno komplikovanu konstrukciju. Tu sam iskoristila tehniku zamene.
2. ”It was a beauty that would not be apparent to every eye” sam prevela kao „Bila je to lepota koju nije baš svako mogao uočiti“ opet koristeći tehniku zamene.
3. „It was too tall for the neighborhood“ sam odlučila prevesti kao „Bila je viša od svih kuća u komšiluku“ umesto „previsoka“ ili nešto treće.
4. Namučila sam se oko traženja ekvivalenta za „brows“ u srpskom, pa sam na kraju odlučila iskoristiti termin “nadstrešnice“. Jedino mi je to zvučalo logično, iako može značiti i druge vrste pokrivanja delova kuće.
5. “Not that they had been especially presentable even while the house was in its prime”. Prevod ove rečenice zadao mi je problem samom strukturom koja počinje sa “Not that […]”, kao i sa terminom “presentable” koji se može prevesti na više načina uz različite reči i “in its prime”. Konačni ishod je sledeći: “Mada nije ni da su ikad bili posebno održavani, čak ni kada je kuća bila u najboljem stanju.”
6. Za izraz “Such times you had!” imala sam više opcija: “Kakva su to vremena bila! Kako smo se lepo provodili tada! itd. Odlučila sam se za “E, to su bila vremena!”
7. Poslednja rečenica mi je kao celina bila pomalo teška za prevođenje, ali sam konačno uspela dobiti sledeću verziju: “To su bila vremena!” rekao bi njen otac, kao da se blaga zapuštenost u sadašnjosti sastojala iz konfeta i omota bombona koji su ostali nakon prolaska neke veličanstvene parade.
8. Na više mesta sam se dvoumila oko prevoda izraza „her father said“ pošto mi nije zvučalo najbolje prevesti to kao „rekao je njen otac“ ili „reče njen otac“, pa sam dati izraz prevela kao „rekao bi njen otac“ pošto mi se čini kao da je to nešto što je on s vremena na vreme spominjao.

 Tekst nije bio preterano težak, mada mi se na prvi pogled učinio problematičnim zbog konstrukcija u prve tri rečenice koje su me odmah na početku zbunile. Posle diskusije na času, posao mi je bio znatno olakšan. Tekstu bih dala ocenu 6 na skali od 1 do 10, najviše zbog konstrukcija koje sam morala prilagođavati srpskom jeziku tehnikom raspodele.

Dnevnik prevoda (Iain Banks, "The Bridge")

Informacije o romanu našla sam na sajtovima wikipedia.org i enotes.com. Pisac romana je škotski autor Ijan Benks. Roman je objavljen 1986. godine i predstavlja neuobičajenu ljubavnu priču smeštenu u Edinburgu. Priča se vrti oko tri lika (Aleks, Džon Or i Varvarin) koja čine tri različite strane glavnog lika. Roman povezuje nekoliko naizgled nepovezanih priča čiji glavni junaci postoje kao projekcije snova ili jedan određeni neimenovani lik. Vernost ne igra neku veliku ulogu u viđenju ljubavi u ovom romanu. Ono na čemu jeste naglasak je čudesna isprepletanost likova i njihova nemogućnost postojanja jednih bez drugih. Sam autor, Ijan Benks, smatra da je ovo njegov najbolji roman. Pripada žanru naučno-fantastične distopije.

Tekst dat na prevod predstavlja opis mračne, napuštene železničke stanice i zvuk sirene voza koji nam približava okolni pejzaž. Pažljivo odabranim epitetima (shuttered, empty, grey, damp, cold, dark, heavy, itd.), autor nam nudi jednu tmurnu i depresivnu sliku ispunjenu bojama koje bude osećaj tuge, nemira i samoće. Tekst se javlja u prvom licu jednine i zapravo predstavlja opis sna koji lik, Džon Or (nazvan tako usled nemogućnosti da se seti svog imena zbog amnezije koju dobija posle saobraćajne nesreće), daje svom terapeutu u bolnici.

Tekst sam pre početka prevođenja pročitala 5 puta. Rečnici i priručnici koje sam koristila su:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://www.enotes.com/

http://www.haddonstuff.f9.co.uk/ (“Analysis of The Bridge“)

http://recnik.krstarica.com/

http://dictionary.reference.com/

Diskusija na času mi je pomogla oko izraza kao što su “fading whistle”, “chatter” i “soot-darkened bricks”, što sam prevela kao “zvižduk koji je jenjavao”, “klopotanje” i “čađave cigle“.

Problemi na koje sam naišla u tekstu:

1. Jedan od problema bile su konstrukcije. U prevođenju sam morala vrlo često koristiti tehniku zamene i preraspodele da bi tekst na srpskom delovao prirodno.
2. Premodifikacije sam rešavala uvođenjem pasiva ili odnosnih rečenica, koristeći tehniku zamene.
3. “crags”, “slopes”, “scree” sam potražila i u vidu slika, kako bih bila sigurna u srpske ekvivalente. Ni to nije bilo sasvim lako budući da nikad nije bilo dovoljno preciznih rezultata kad se radilo o srpskom jeziku.
4. “slopes of jumbled scree” sam uz pomoć slika, prevoda u rečnicima i opisa koje sam našla na wikipedia.org prevela kao “padine nagomilanih oblutaka” iako nisam sigurna u geografske ekvivalente
5.  “pistoned hearts” sam protumačila kao samo jezgro lokomotive sastavljeno od pokretnih klipova. Tako da sam ceo izraz prevela kao “zveket pokretnih klipova njenog jezgra“.
6. “stood out against” sam razumela, ali nisam mogla odlučiti koji bi izraz najbolje odgovarao: “isticali su se naspram”, “izdvajali su se”ili nešto treće. Odabrala sam prvu verziju.
7. Za prevod izraza “I could hear nothing of the train or its engine” iskoristila sam antonimijski prevod “nisam mogao čuti ni voz, ni (njegovu) lokomotivu”.
8. “When the noise of the whistle had died away” prevela sam kao “kada je zvižduk sirene zamro” pokušavajući da zadržim donekle istu sliku i stil.

Prevod sam pročitala više puta (5-6) i svaki put sam dolazila do nove ideje za prevod određenih rečenica. Menjala sam konstrukcije i redosled reči. Na skali od 1 do 10, tekstu dajem ocenu 9 kao najtežem koji sam dosad radila.

Dnevnik prevoda (Amy Tan, "The Opposite of Fate")

Delo autorke Ejmi Ten objavljeno 2003. godine u Njujorku predstavlja priču o životu kao o nečemu satkanom od radosti, sitnih zadovoljstava, smeha, ali i suza, tuge, nepredvidljivih događaja i preokreta, kao i od ostalih magičnih činioca naših životnih puteva. U ovom romanu Ejmi Ten ostavlja fikciju po strani i po prvi put nam bez ikakvog posredstva daje svoj lični stav prema sudbini i svoja razmišljanja o životnim izborima, uticajima, stavovima, kao i o srećnim okolnostima u kojima se ponekad nađemo i koja nas na neki način promene. Ejmi Ten nas zabavlja svojim humorom i istim duhom koji prati i njena prethodna dela. I ovde nam govori o istoriji svoje porodice, kao i o njenom ličnom doživljaju kineske populacije u Americi. Zahvaljujući tolikom unošenju u samo delo, ona uspešno zadobija poštovanje čitalaca koji bivaju izloženi njenom ličnom životu, njenim skrivenim mislima i brigama, pa čak i potpuno nebitnim detaljima. Roman Ejmi Ten podseća na autobiografiju, međutim, pisanje autobiografije zapravo nije bio autorkin cilj. S druge strane, nema bolje autobiografije od one u kojoj svest autora da piše o sebi ne postoji kao prepreka.

Ono što mi se čini najzanimljivijim jeste forma ovog dela. Pisano je iz različitih vremenskih perspektiva i na taj način bitni događaji u životu Ejmi Ten sagledani su iz različitih uglova. Tako se svaki deo romana može čitati i pojedinačno.

Deo teksta za prevod tiče se razmišljanja Ejmi Ten o sebi kao autorki. Događaj u kojem se nalazi u tekstu dovodi je do neke vrste epifanije gde ona u samo nekoliko trenutaka shvata različite stvari o sebi i svom pisanju. Preko prisećanja o svojim studentskim danima, do naglog buđenja pri pogledu na žičanu policu sa natrpanim knjigama iz koje viri naslov njenog bestselera, Ejmi Ten nam nudi svoje lične stavove i osećanja na dlanu.

Tekst  na neki način po formi pripada autobiografiji, memoaru ili dnevniku.

Pre početka prevođenja, tekst sam pročitala 7-8 puta. Za dodatnu pomoć koristila sam sledeće priručnike i rečnike:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

www.merriam-webster.com

http://us.penguingroup.com/

http://www.amazon.com/

I ovaj put, diskusija na času mi je značajno pomogla u rešavanju problema pri prevođenju ovog teksta, tačnije u prevođenju izraza kao što su: “ultimate reminder of an author’s mortality“ što sam prevela kao „krajnjim podsećanjem na to da su i pisci samo obični smrtnici“, i “store manager“ što sam prevela kao „direktor knjižare“. Diskusija me je uputila i na rešenja do kojih sam kasnije došla sama kombinujući ono što sam čula na času sa onim što sam pronašla u rečnicima i što najbolje i najprirodnije zvuči

Problemi na koje sam naišla:

1. Najviše sam problema imala sa glagolskim vremenima trudeći da zvuče prirodno, pa sam u tom slučaju samoinicijativno na par mesta ubacila glagolski prilog prošli umesto perfekta ( “I saw that my book was hacked apart […]“ sam prevela kao „shvativši da je moja knjiga bila raščerečena […]”). U istoj rečenici izraz “In page after chilling page (I saw) [...]“ sam prevela kao „Listajući stranice osećala sam sve veću jezu (shvativšti) [...]“.
2. “Public scrutiny“ sam protumačila kao stalnu izloženost javnosti koja uporno analizira svaki korak autorke, pa sam rečenicu prevela kao „Već sam se navikla na budno oko javnosti.“ prilagodivši izraz srpskom jeziku.
3. U trećoj rečenici naišla sam na dva problema “about to“ i “Yet another reading“ što sam  prevela kao „spremna na još jednu prezentaciju svoje knjige“ kako bih učinila izraz jasnijim u srpskom jeziku.
4. “CliffsNotes” sam na jednom mestu transkribovala a na drugom prevela tj. odomaćila kao „priručnici“ : „Piljila sam u te priručnike pomislivši kako još uvek nisam umrla.“
5. “and if the sad truth be known“ sam prevela kao „a što je najtužnije“ smatrajući ovaj izraz nekom vrstom kulturološkog ekvivalenta u srpskom jeziku, budući da bi bukvalni prevod bio daleko od prirodnog izraza na srpskom.
6. “may they rest in peace“ sam prevela kao „počivali oni u miru“ kako bi se izraz stopio sa ostatkom rečenice na koju se nastavlja.
7. Sa rečenicom u kojoj se spominje nekrolog, imala sam problem sa dvosmislenošću u formi u kojoj sam zadržala prevedenu rečenicu: „Prelistala sam stranice i našla biografiju autora, mene, Ejmi Ten, koja je nalikovala kakvom nekrologu.“ Na kraju sam shvatila da zapravo ne bi trebalo doći do nesporazuma.
8. Najviše sam se dvoumila oko pretposlednje rečenice koju sam htela sklopiti u razumljivu i prirodnu izjavu bez čudnih konstrukcija, pa sam je zato pojednostavila što sam više mogla: „Listajući stranice osećala sam sve veću jezu shvativši da je moja knjiga bila raščerečena, pretrpevši autopsiju i balsamovanje u kratke sažetke sadržaja, porodična stabla, pa čak i kineske horoskope, reč po reč, poglavlje po poglavlje.“

Pored svega navedenog ipak smatram da sam se uspela snaći i pružiti zadovoljavajući prevod svojoj grupi. Borila sam se oko održavanja stila autorke, ali i oko razumljivosti samog teksta. Pre predavanja prevoda grupi pročitala sam ga 5 puta. Nisam unela nikakve promene, ali iščekujem sugestije članova svoje grupe.

Budući da smo i ovog puta imali vrlo uspešnu diskusiju na času, prevođenje mi je donekle bilo olakšano. Na skali od 1 do 10, tekst bih ocenila šesticom zbog izmene konstrukcija na engleskom pri prevodu na srpski i  potrebom za kulturološkim ekvivalentom i analognim prevodom (u slučaju autorkinog zvanja). Razmišljala sam i o antonimijskom prevodu u slučaju poslednje rečenice koja bi u tom slučaju zvučala kao: „Piljila sam u te priručnike pomislivši kako sam još uvek živa (i zdrava).“

Dnevnik prevoda (Iain Banks, "Complicity")

Na wikipedia.com saznala sam da je autor romana poznati škotski pisac Ijan Benks. Roman je objavljen 1993. godine. Radnja dela smeštena je u Edinburgu i okolini, i prati priču o zločinima koje počinjava jedan od dva glavna lika čiji identitet ne saznajemo do samog kraja. Drugi glavni lik jeste novinar, Kameron Koli, na osnovu čijeg članka, objavljenog nekoliko godina ranije, serijski ubica kojeg pratimo bira žrtve. Ono što se meni lično čini zanimljivo u ovom romanu jeste izbor načina pripovedanja. Delovi teksta koji govore o novinaru pisani su u prvom licu, dok oni koji predstavljaju perspektivu ubice govore u drugom licu. Taj izbor naracije čini nas bližim ubici i na taj način mi zaista postajemo njegovi saučesnici i svedoci na šta nas sam naslov i navodi. Roman obiluje scenama nasilja i predstavlja priču o grehu. Benks ovim romanom približava čitalačku publiku umu ubice i dozvoljava joj da se uplete u njegove zle planove.

Tekts dat za prevod jeste opis ubice u iščekivanju nečijeg dolaska (vrlo verovatno policije). Kuća u kojoj se nalazi je u skoro potpunom mraku. Pisac prati svaki pokret koji ubica pravi u kući, pa čak i njegove misli (”There was a strange, sharp smell in the air and you thought of cats, though you know he doesn't have cats”.) i osećanja (“You felt a moment of digust, and then a little guilt.“). U jednoj od prostorija nalazi se i oteta sluškinja koju on obilazi. Tu vidimo i način na koji on razmišlja kao osoba koja sprovodi određeni plan. Tekst je pun detalja i sve što se dešava je potanko objašnjeno.

Tekst sam pročitala sedam puta pre nego što sam počela sa prevodom. Rečnici i priručnici koje sam koristila su:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 7^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

www.merriam-webster.com

Ovaj put mi je bilo puno lakše da uradim prevod budući da je diskusija na času bila izuzetno plodna po pitanju potencijalnih rešenja. Priručnici su mi pomogli da se informišem o samom romanu, a rečnici sa rečima kao što su „taut“ i „masking-tape“. Većinu izraza sam prevela na osnovu informacija sa časa.

Prva stvar koju sam morala uraditi jeste odabrati u kom licu će biti pripovedanje u mom prevodu. Mogla sam birati između drugog lica i tako, kao i sam pisac, održati distancu između lika i radnje koju obavlja, i trećeg lica koje bi isto tako zvučalo prihvatljivo. Odlučila sam se za treće lice, a kao glagolsko vreme sam iskoristila perfekat.

Problemi na koje sam naišla:

1. „when you went back through to the kitchen“ – „to go through to“ bih prevela kao „kada se probio do“, međutim u datom kontekstu sam odlučila prevesti izraz kao „kada se odšetao do kuhinje“ pošto nema znakova o tome da se kroz nešto probijao. Jednostavno je prošao kroz kuću do kuhinje.
2. „in the air“ – ovaj izraz sam odlučila potpuno izbaciti iz rečenice pošto je u srpskom jeziku, u smislu u kojem se ovde našao, potpuno suvišan. Miris se i može jedino osećati u vazduhu.
3. „pissed herself“ – u ovom slučaju sam odlučila da se ne plašim reči i da rečenicu prevedem kao „Tada je shvatio da se sluškinja upišala.“ Odlučila sam tako budući da bi srpski ekvivalent za dati izraz takođe morao pripadati vulgarnom slengu kako bi se njegova asocijativna vrednost sačuvala, kao i stil kojim je autor pisao. Dakle, tu sam koristila analogni prevod.
4. „a little guilt“- naizgled jednostavno, ali nakon razmišljanja došla sam do nekoliko varijanti uključujući i izraz „slab osećaj krivice“ koji sam na kraju zadržala u svojoj verziji prevoda koristeći tehniku zamene.
5. “Aga“ – u ovom slučaju reč sam prevela kao „šporet“, iako bi pravi kulturološki ekvivalent možda ipak bio „smederevac“.
6. „they appeared healthy too“ – Budući da sam ranije u tekstu spomenula „Prsti su joj izgledali u redu“, onda sam i u navedenoj rečenici izraz zamenila sa „i one su se činile u redu;“ umesto „zdrave“. Čini mi se da je cilj bio naglasiti to da je sluškinja dobro, a ne da je zdrava u opštem smislu.
7. Problem mi je napravila i poslednja rečenica u tekstu „A drop of urine fell and joined a pool on the tiled floor beneath the chair.“ Nisam htela da prevod zvuči suviše bukvalno, a ni da se izgubi taj detaljni opis koji je ipak zaštitni znak autora. „Tiled floor“ sam prevela kao „pločice“ jer bi izraz „popločani pod“ imao drugo značenje. Rečenicu sam prevela na dva načina:

·        „Kapljica mokraće pala je i pridružila se barici na pločicama ispod stolice.“

·        „Još jedna kap mokraće pridružila se barici na pločicama ispod stolice.“

Tekst sam pročitala par puta pre nego što sam ga pokazala svojoj grupi, postepeno dolazeći do boljih rešenja za određene konstrukcije koje bi učinile da tekst zvuči prirodnije.

Za mene tekst nosi ocenu 5 na skali od 1 do 10, najviše zbog toga što sam na času bila izložena dobrim idejama o rešavanju problematičnih delova teksta.

Dnevnik prevoda (Carson McCullers, "The Ballad of the Sad Café")

O noveli sam čitala na wikipedia.com i na enotes.com gde sam saznala da se radi o ljubavnoj priči (vezanoj i za privatni život autora) prošaranoj temama samoće i izolovanosti od sveta. Cela priča smeštena je u kontekst južnjačke tradicije zastupljene u romanima MekKalersove. Novela je objavljena 1943. godine. Sam naslov mi deluje melanholično i u potpunosti odgovara osećanju koje mi donosi čitanje pasusa za prevod. Pasus predstavlja opis najveće zgrade u jednom izolovanom gradiću u avgustovsko popodne, kao i pojavu misteriozne osobe u njoj. Autor nas prvo vodi kroz ulicu, pa nas približava zgradi prikazujući nam detalje vezane za njen izgled i konačno nam daje vezu sa samom unutrašnjosti zgrade predstavljajući nam ruku i lice koje se pomalja iz nje. MekKalersova uspeva da spoljašnjim opisom i pažljivo biranim epitetima kaže toliko toga o atmosferi i emocijama koje nam donosi dati prizor.

Pre početka prevođenja pročitala sam tekst pet puta. Koristila sam sledeće rečnike i priručnike:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 7^th ed.

www.merriam-webster.com

http://www.wikipedia.org/

http://www.enotes.com/

http://recnik.krstarica.com/

U njima nisam  pronašla sve odgovore, ali su mi pomogli sa rečima kao što su „dingier“ i „dim“, na primer. Verzija bi verovatno bila drugačija da nisam prisustvovala času jer mi je diskusija pomogla u prevodu reči i izraza kao što su “shutter“, “crossed eyes“, “porch“ i “chain gang“.

Najveći sam problem imala sa delom rečenice “[...] with two gray crossed eyes which are turned inward so sharply that they seem to be exchanging with each other one long and secret gaze of grief.” Rešila sam da ga prevedem na ovaj način: „ [...] razrokih sivih očiju koja se okreću jedno ka drugom tolikom brzinom da se čini kao da izmenjuju jedan dug i tajan pogled pun tuge.” Zbunio me je izbor vremena u “are turned inward so sharply” što sam na kraju prevela uključujući aspekat učestalosti.

Takođe sam imala problema sa izrazom “boarded up” koji sam na kraju odlučila prevesti tehnikom zamene kao “pokrivena daskama”, iako smatram da taj izraz ne opisuje tačan pojam zabarakadiranosti kuće.

Treći problem mi je bio izraz “nothing whatsoever to do” što sam prevela kao “ništa se ne dešava”, trudeći se da zadržim upotrebljivost izraza u srpskom jeziku, kao i izraz “as likely as not” pri čijem prevođenju sam koristila tehniku antonimijskog prevoda i došla do “velike su šanse da se nijedna živa duša neće više pojaviti […]”.

Još jedan od problema bilo je slaganje vremena, pošto sam pri čitanju teksta odmah primetila kako autor koristi prezent, ali i futur, za opisivanje učestalih radnji. Nisam bila sigurna da li je u redu da taj futur prebacim u srpski prezent, ali učinilo mi se da bi tako bolje iskazala poentu rečenice (“Međutim, na drugom spratu nalazi se prozor nepokriven daskama; ponekad u kasno poslepodne, u vreme najveće vrućine, jedna ruka otvara kapak i jedno lice posmatra grad.”).

Peti problem mi je bilo direktno obraćanje autora čitaocu (obraćanje u drugom licu), jer sam htela da prevod deluje prirodno i u sklopu sa ostalim rečenicama, ali i da zadrži stil koji je autor koristio. Možda bi prevod bolje zvučao u trećem licu, ali nisam htela da se izgubi namera pisca. 

Prevod naziva “Forks Falls Road” sam transkribovala i dodala reč “ulica” kako bih ga predstavila u obliku srpskog ekvivalenta bez korišćenja bukvalnog prevoda.

Prevod sam pročitala desetak puta pre nego što sam ga predala grupi trudeći sa da nađem bolja rešenja za neke delove teksta koji su mi se činili težim tokom prevođenja. Tekstu bih dala ocenu 7 na skali od 1 do 10. Tekst su mi otežale konstrukcije u engleskom čiji prevod na srpski zahteva određenu preraspodelu ili zamenu kako bi zvučao prirodno, kao i vremena koja su korišćena, a koja se nadam da sam zadovoljavajuće prevela.

Truman Kapoti, Hladnokrvno ubistvo

Herbert Vilijam Klater, vlasnik farme River veli, imao je četrdeset i osam godina i zahvaljujući nedavno obavljenom lekarskom pregledu za polisu osiguranja, znao je da je savršenog zdravlja. Iako je nosio naočare bez okvira i bio prosečne visine, od oko metar i sedamdeset centimetara, gospodin Klater se činio vrlo muževnim. Bio je širokih ramena, još uvek tamne kose, četvrtastog lica koje je zračilo samopouzdanjem i zdravim mladalačkim sjajem, i besprekornih, zdravih zuba dovoljno jakih da slome orah. Imao je sedamdeset kilograma, koliko i dana kada je diplomirao na Univerzitetu u Kanzasu, gde se specijalizovao u oblasti poljoprivrede. Nije bio bogat poput najbogatijeg čoveka u Holkamu, gospodina Tejlora Džounsa, vlasnika susednog ranča. Uprkos tome, bio je najpoznatiji stanovnik svoje zajednice koji se isticao i u Garden Sitiju, obližnjem sedištu okruga, gde je odlučno upravljao građevinskim odborom za nedavno izgrađenu Prvu metodističku crkvu, zdanje vredno osamsto hiljada dolara. U to vreme bio je predsedavajući Konferencije udruženja poljoprivrednika u Kanzasu i vrlo cenjen i poštovan među svim poljoprivrednicima srednjeg zapada i ponekim službama u Vašingtonu, gde je bio član Republičkog fonda za razvoj poljoprivrede tokom Ajzenhauerovog mandata.

Dnevnik prevoda (Truman Capote, In Cold Blood)

Pre nego što sam počela prevoditi informisala sam se o vrsti teksta koju prevodim. Čitala sam o autoru, osnovnim idejama dela, stilu koji je autor koristio, vremenu i mestu u kojem se delo pojavilo, kao i o motivima autora i o tome šta samo delo predstavlja u datom književnom žanru i celokupnoj književnosti. Saznala sam da je delo bazirano na istinitim događajima i da predstavlja opis brutalnih ubistava koja su se desila u Kanzasu. Autor dela, Truman Kapote, napisao je delo na osnovu beležaka koje je sakupljao o datim zločinima tragajući za istinom. Delo pripada takozvanom žanru „dokumentarnog romana“ koji graniči sa novinarstvom. Pojavilo se 1966. godine i istog trenutka postalo veoma popularno proslavljajući rođenje novog književnog žanra. Dati odlomak predstavlja deskripciju lika Herberta Vilijama Klatera. Govori nam o njegovom izgledu, starosti, zdravstvenom stanju, stečenom obrazovanju i položaju u društvu. Pre početka prevođenja, pročitala sam tekst desetak puta kako bih ustanovila nepoznate reči i izraze, kao i vreme kojim se pisac poslužio. Koristila sam i papirne i elektronske priručnike i rečnike: Oxford Advanced Learner’s Dictionary, Englesko-srpski rečnik Krstarice, Dictionary.com, Wikipedia.com, Youtube.com, Inogolo.com/pronunication. U njima nisam našla odgovore na sva pitanja. U Oxford rečniku mogla sam pronaći opis nepoznatog termina i tako doći do termina na srpskom jeziku. Najveće sam poteškoće imala sa pronalaženjem korektnog prevoda na srpski jezik, jer nisam mogla doći ni do jednog kvalitetnog englesko-srpskog rečnika koji ispunjava svoju funkciju. Dolazak na čas pre prevoda omogućio mi je uvid u različite prevodilačke tehnike koje sam i sama potom koristila u prevodu datog teksta, kao što su analogni prevod, preraspodela, itd. Isto tako, prisustvo mi je pomoglo da lakše definišem probleme na koje sam naišla tokom rada. Najviše sam problema imala sa analognim prevodom i prevođenjem ustaljenim prevodnim ekvivalentom. Za neke izraze na engleskom jeziku nisam mogla utvrditi tačan ekvivalent u srpskom jeziku. Povrh svega, nisam mogla naći nijedan priručnik koji bi mi u tome mogao pomoći. Neki od važnijih problema bili su mi izrazi i reči poput:

1. The Kansas Conference of Farm Organizations
2. The Federal Farm Credit Board
3. Midwestern agriculturalists
4. Ranchers
5. Farmers

1. i 2. problem: Budući da sama nisam upućena u srpske ekvivalente reči na koje sam naišla (nisam dovoljno informisana ili izložena datom jezičkom registru formalnih termina) nisam mogla drugačije da prevedem, sem da pronađem sve moguće prevode pojedinačnih reči i zatim sklopim izraz za koji verujem da govori najviše o samom smislu pojma.

3, 4. i 5. problem: Ekvivalenti ovih termina u srpskom jeziku mi takođe nisu poznati. Odlučila sam da termin “agriculturalists” prevedem kao “poljporivrednici”, a termine “farmers” i “ranchers” kao “poljoprivrednici”, ili jednostavno, mada vrlo verovatno netačno, “rančeri”. Pokušala sam da nađem i opise poslova koji bi mi ukazali na razliku u definiciji pojmova u srpskom i engleskom jeziku, ali kada je došlo do srpskih termina, nisam pronašla zadovoljavajuće rešenje.

Pre nego što sam predala prevod svojoj grupi, pročitala sam ga desetak puta pokušavajući da utvrdim da li sam iskoristila najbolje izraze do kojih sam došla i da li sam rečenice povezala na pravi način. Za mene je ovaj zadatak bio osrednje težak. Dala bih mu ocenu 7 jer nisam u potpunosti zadovoljna svojim rešenjima koja su uslovljena nedostatkom kvalitetnih izvora i priručnika za prevod, kao i mojim nedovoljnim fondom reči kada se radi o formalnim i ustaljenim terminima u srpskom jeziku.