Dnevnik prevoda (Amy Tan, "The Opposite of Fate")

Delo autorke Ejmi Ten objavljeno 2003. godine u Njujorku predstavlja priču o životu kao o nečemu satkanom od radosti, sitnih zadovoljstava, smeha, ali i suza, tuge, nepredvidljivih događaja i preokreta, kao i od ostalih magičnih činioca naših životnih puteva. U ovom romanu Ejmi Ten ostavlja fikciju po strani i po prvi put nam bez ikakvog posredstva daje svoj lični stav prema sudbini i svoja razmišljanja o životnim izborima, uticajima, stavovima, kao i o srećnim okolnostima u kojima se ponekad nađemo i koja nas na neki način promene. Ejmi Ten nas zabavlja svojim humorom i istim duhom koji prati i njena prethodna dela. I ovde nam govori o istoriji svoje porodice, kao i o njenom ličnom doživljaju kineske populacije u Americi. Zahvaljujući tolikom unošenju u samo delo, ona uspešno zadobija poštovanje čitalaca koji bivaju izloženi njenom ličnom životu, njenim skrivenim mislima i brigama, pa čak i potpuno nebitnim detaljima. Roman Ejmi Ten podseća na autobiografiju, međutim, pisanje autobiografije zapravo nije bio autorkin cilj. S druge strane, nema bolje autobiografije od one u kojoj svest autora da piše o sebi ne postoji kao prepreka.

Ono što mi se čini najzanimljivijim jeste forma ovog dela. Pisano je iz različitih vremenskih perspektiva i na taj način bitni događaji u životu Ejmi Ten sagledani su iz različitih uglova. Tako se svaki deo romana može čitati i pojedinačno.

Deo teksta za prevod tiče se razmišljanja Ejmi Ten o sebi kao autorki. Događaj u kojem se nalazi u tekstu dovodi je do neke vrste epifanije gde ona u samo nekoliko trenutaka shvata različite stvari o sebi i svom pisanju. Preko prisećanja o svojim studentskim danima, do naglog buđenja pri pogledu na žičanu policu sa natrpanim knjigama iz koje viri naslov njenog bestselera, Ejmi Ten nam nudi svoje lične stavove i osećanja na dlanu.

Tekst  na neki način po formi pripada autobiografiji, memoaru ili dnevniku.

Pre početka prevođenja, tekst sam pročitala 7-8 puta. Za dodatnu pomoć koristila sam sledeće priručnike i rečnike:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

www.merriam-webster.com

http://us.penguingroup.com/

http://www.amazon.com/

I ovaj put, diskusija na času mi je značajno pomogla u rešavanju problema pri prevođenju ovog teksta, tačnije u prevođenju izraza kao što su: “ultimate reminder of an author’s mortality“ što sam prevela kao „krajnjim podsećanjem na to da su i pisci samo obični smrtnici“, i “store manager“ što sam prevela kao „direktor knjižare“. Diskusija me je uputila i na rešenja do kojih sam kasnije došla sama kombinujući ono što sam čula na času sa onim što sam pronašla u rečnicima i što najbolje i najprirodnije zvuči

Problemi na koje sam naišla:

1. Najviše sam problema imala sa glagolskim vremenima trudeći da zvuče prirodno, pa sam u tom slučaju samoinicijativno na par mesta ubacila glagolski prilog prošli umesto perfekta ( “I saw that my book was hacked apart […]“ sam prevela kao „shvativši da je moja knjiga bila raščerečena […]”). U istoj rečenici izraz “In page after chilling page (I saw) [...]“ sam prevela kao „Listajući stranice osećala sam sve veću jezu (shvativšti) [...]“.
2. “Public scrutiny“ sam protumačila kao stalnu izloženost javnosti koja uporno analizira svaki korak autorke, pa sam rečenicu prevela kao „Već sam se navikla na budno oko javnosti.“ prilagodivši izraz srpskom jeziku.
3. U trećoj rečenici naišla sam na dva problema “about to“ i “Yet another reading“ što sam  prevela kao „spremna na još jednu prezentaciju svoje knjige“ kako bih učinila izraz jasnijim u srpskom jeziku.
4. “CliffsNotes” sam na jednom mestu transkribovala a na drugom prevela tj. odomaćila kao „priručnici“ : „Piljila sam u te priručnike pomislivši kako još uvek nisam umrla.“
5. “and if the sad truth be known“ sam prevela kao „a što je najtužnije“ smatrajući ovaj izraz nekom vrstom kulturološkog ekvivalenta u srpskom jeziku, budući da bi bukvalni prevod bio daleko od prirodnog izraza na srpskom.
6. “may they rest in peace“ sam prevela kao „počivali oni u miru“ kako bi se izraz stopio sa ostatkom rečenice na koju se nastavlja.
7. Sa rečenicom u kojoj se spominje nekrolog, imala sam problem sa dvosmislenošću u formi u kojoj sam zadržala prevedenu rečenicu: „Prelistala sam stranice i našla biografiju autora, mene, Ejmi Ten, koja je nalikovala kakvom nekrologu.“ Na kraju sam shvatila da zapravo ne bi trebalo doći do nesporazuma.
8. Najviše sam se dvoumila oko pretposlednje rečenice koju sam htela sklopiti u razumljivu i prirodnu izjavu bez čudnih konstrukcija, pa sam je zato pojednostavila što sam više mogla: „Listajući stranice osećala sam sve veću jezu shvativši da je moja knjiga bila raščerečena, pretrpevši autopsiju i balsamovanje u kratke sažetke sadržaja, porodična stabla, pa čak i kineske horoskope, reč po reč, poglavlje po poglavlje.“

Pored svega navedenog ipak smatram da sam se uspela snaći i pružiti zadovoljavajući prevod svojoj grupi. Borila sam se oko održavanja stila autorke, ali i oko razumljivosti samog teksta. Pre predavanja prevoda grupi pročitala sam ga 5 puta. Nisam unela nikakve promene, ali iščekujem sugestije članova svoje grupe.

Budući da smo i ovog puta imali vrlo uspešnu diskusiju na času, prevođenje mi je donekle bilo olakšano. Na skali od 1 do 10, tekst bih ocenila šesticom zbog izmene konstrukcija na engleskom pri prevodu na srpski i  potrebom za kulturološkim ekvivalentom i analognim prevodom (u slučaju autorkinog zvanja). Razmišljala sam i o antonimijskom prevodu u slučaju poslednje rečenice koja bi u tom slučaju zvučala kao: „Piljila sam u te priručnike pomislivši kako sam još uvek živa (i zdrava).“