Dnevnik prevoda (Marilynne Robinson, "Home")

Tekst potiče iz dela Merilin Robinson, višestruko nagrađivane američke autorke tri romana i većeg broja eseja, članaka i recenzija objavljenim u magazinima kao što su Harper’s, The Paris Review i The New York Times Book Review. Autorkin treći roman „Dom“, objavljen 2008. u Americi, doneo joj je Orindž nagradu (Orange Prize for Fiction) te iste godine, dok joj je drugi roman „Galad“ doneo i Pulicerovu nagradu 2005. godine. 

Roman čiji deo teksta prevodimo predstavlja priču o životu porodice Boton, sa posebnim naglaskom stavljenim na oca, sveštenika i udovca Roberta Botona, i njegovu već odraslu decu, Glori i Džeka, koja se posle niza godina vraćaju kući u Ajovu. Roman je povezan sa svojim prethodnikom „Galadom“, ne kao nastavak već kao srodno delo, predstavljajući drugačiji pogled na istoriju iste porodice romana „Galad“ kroz oči mlađe kćerke Glori koja se nevoljno vraća u svoj rodni grad sa svojih 38 godina kako bi se brinula o svom ostarelom ocu. Njen brat Džek je crna ovca porodice, alkoholičar sa grešnom prošlošću, mada ne jedini koji u porodici nosi tugu u srcu. „Dom“ je roman o tajnama i odnosima između ljudi koji su otežani međusobnim suzdržavanjem od otkrivanja misli i osećanja. Roman se takođe osvrće na teme pravde i osude kroz likove koji se međusobno ne razumeju, a ipak ne prežu od osuđivanja. Teme postaju jasnije kada se pročitaju oba romana. Robinsonova nas ovim romanom tera na razmišljanje o tome da li se ljudi zaista mogu promeniti. „Dom“ je od sva tri romana najeksplicitnije politički roman i zauvek će ostati značajan među američkim čitaocima. To je roman o tugi i razočaranju koji nas upućuje na misao o domu kao nečemu što, ma kako obilovalo osećanjima krivice ili gubitka, može ponuditi bar mrvu nade u teškim trenucima. 

Tekst koji prevodimo govori o kući na način na koji je doživljava otac Džeka i Glori. Kuća je personifikovana. Otac je vidi kao suprugu koju je izgubio i ona mu nudi udobnost i mir. Kada čitamo opis izgleda kuće nailazimo na reči „face“, „brows“ i „heart“ što nas automatski asocira na opis osobe.

Za prevod ovog teksta koristila sam sledeće rečnike i priručnike:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.guardian.co.uk/

http://www.nytimes.com/

http://www.amazon.com/

http://en.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

Neki od njih su mi pomogli da uobličim osnovnu ideju dela kako bi se lakše snašla sa prevodom teksta, ali što se tiče samog prevođenja i traženja ekvivalenata, konstrukcije su mi ponovo pravile probleme i ponovo sam se morala oslanjati na svoj osećaj i tehnike preraspodele i zamene.

Problemi na koje sam naišla u tekstu:

1. ”especially when it stood over against particular sorrow” sam pojednostavila i prevela kao “posebno u teškim trenucima”. Nisam htela da gradim nepotrebno komplikovanu konstrukciju. Tu sam iskoristila tehniku zamene.
2. ”It was a beauty that would not be apparent to every eye” sam prevela kao „Bila je to lepota koju nije baš svako mogao uočiti“ opet koristeći tehniku zamene.
3. „It was too tall for the neighborhood“ sam odlučila prevesti kao „Bila je viša od svih kuća u komšiluku“ umesto „previsoka“ ili nešto treće.
4. Namučila sam se oko traženja ekvivalenta za „brows“ u srpskom, pa sam na kraju odlučila iskoristiti termin “nadstrešnice“. Jedino mi je to zvučalo logično, iako može značiti i druge vrste pokrivanja delova kuće.
5. “Not that they had been especially presentable even while the house was in its prime”. Prevod ove rečenice zadao mi je problem samom strukturom koja počinje sa “Not that […]”, kao i sa terminom “presentable” koji se može prevesti na više načina uz različite reči i “in its prime”. Konačni ishod je sledeći: “Mada nije ni da su ikad bili posebno održavani, čak ni kada je kuća bila u najboljem stanju.”
6. Za izraz “Such times you had!” imala sam više opcija: “Kakva su to vremena bila! Kako smo se lepo provodili tada! itd. Odlučila sam se za “E, to su bila vremena!”
7. Poslednja rečenica mi je kao celina bila pomalo teška za prevođenje, ali sam konačno uspela dobiti sledeću verziju: “To su bila vremena!” rekao bi njen otac, kao da se blaga zapuštenost u sadašnjosti sastojala iz konfeta i omota bombona koji su ostali nakon prolaska neke veličanstvene parade.
8. Na više mesta sam se dvoumila oko prevoda izraza „her father said“ pošto mi nije zvučalo najbolje prevesti to kao „rekao je njen otac“ ili „reče njen otac“, pa sam dati izraz prevela kao „rekao bi njen otac“ pošto mi se čini kao da je to nešto što je on s vremena na vreme spominjao.

 Tekst nije bio preterano težak, mada mi se na prvi pogled učinio problematičnim zbog konstrukcija u prve tri rečenice koje su me odmah na početku zbunile. Posle diskusije na času, posao mi je bio znatno olakšan. Tekstu bih dala ocenu 6 na skali od 1 do 10, najviše zbog konstrukcija koje sam morala prilagođavati srpskom jeziku tehnikom raspodele.