,,Dnevnik Bridžit Džouns", Helen Filding

Prošle večeri u 8:45 pripremala sam opuštajuću aromaterapijsku kupku i pijuckala čaj od kamilice kad se oglasio alarm automobila. Već sam neko vreme u našoj ulici vodila kampanju protiv nesnosnih i besmislenih alarma budući da su veće šanse da vam automobil obije razjareni komšija pokušavajući da isključi alarm nego provalnik.

Ovog puta, međutim, umesto da poludim od besa i pozovem policiju, jednostavno sam udahnula kroz proširene nozdrve i promrmljala „smiri se“. Neko je pozvonio na vrata. Javila sam se na interfon. Začuo se uglađeni glas nalik na ovčiji koji je zablejao: „Jebeno me vara!“ Zatim je usledilo histerično cmizdrenje. Strčala sam dole gde je, ispred mog stana, Magda, sva u suzama, cvilela za volanom Džeremijevog „sab“ kabrioleta iz kojeg je gruvala neopisivo glasna muzika, uz sva svetla upaljena i bebu na zadnjem sedištu koja se derala kao da je napada mačka. 

- Isključuj to! – viknuo je neko sa prozora iznad.

- E, pa ne mogu, dovraga! – kriknula je Magda drmajući haubu.

- Džererse! – derala se na mobilni. – Džererse, jebena svinjo preljubnička! Kako se otvara hauba na „sabu“!

Dnevnik prevoda (Helen Fielding, "Bridget Jones's Diary")

„Dnevnik Bridžit Džouns“ delo je engleske spisateljice Helen Filding. Rođena 1958. godine u Zapadnom Jorkširu, Fildingova se proslavila upravo zahvaljujući ovom romanu objavljenom 1996. godine u Velikoj Britaniji. Delo je napisano u obliku dnevnika koji predstavlja godinu u životu glavne junakinje, Bridžit Džouns. Bridžit je zaposlena žena u tridesetima, bez dečka i sa gomilom problema koji uglavnom uključuju njene loše navike poput prejedanja, konzumiranja alkohola i cigareta. Tu su i zanimljivi odnosi sa pirjateljima i porodicom, kao i potraga za onim „pravim“. Drugo izdanje koje se pojavilo 1997. godine doživelo je još veći uspeh i knjiga je dospela u sam vrh lestvice bestselera zadržavši se tamo više od šest meseci. Roman se može svrstati u takozvanu „žensku“ literaturu prateći ispovesti ženske osobe o svom privatnom životu i doživljaju sveta oko sebe. Ovo delo postalo je i ekranizovani bestseler kada su se 2001. i 2004. godine pojavila dva filma u čijem je snimanju učestvovala i sama Helen Filding.

Odlomak govori o događaju jedne večeri kada se na vratima stana Bridžit Džouns pojavljuje njena prijateljica Magda besna zbog prevare svog partnera. Ona pravi histeričnu scenu uznemirujući komšiluk. Ono što sam mogla primetiti je govor koji je jednostavan i vrlo humorističan. Autorka se poigrava složenim rečenicama gradeći slike u glavi čitaoca koje uveliko doprinose komičnosti čitave situacije i oslikavaju ličnost glavne junakinje i njen način razmišljanja. Pored toga, svideo mi se i izbor reči kao što su „bleated“, „fiddling“ i „shrieked“ umesto uobičajenih „said“, „asked“, itd. Time su i likovi obeleženi po pitanju svojih osobina u datim situacijama.

Za prevođenje sam koristila:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

http://dictionary.reference.com/

Problemi u tekstu:

1. “inner poise” – izraz nisam nikako mogla prevesti bukvalno kao ,,unutrašnji mir” jer to nije nešto što bi se reklo u toj situaciji u srpskom jeziku. Odlučila sam se za izraz ,,smiri se” koristeći tehniku zamene
2. “very posh sheep-voice bleated” sam prevela kao ,,uglađeni glas nalik na ovčiji koji je zablejao“ pretvarajući premodifikaciju “sheep-voice“ u postmodifikaciju „glas nalik na ovčiji“
3. Izraz “emitting a 'dowee-dowee-dowee' of indescribable loudness” mi je bilo teško prevesti a da se pravilno uklopi u ostatak rečenice. Odlučila sam da potpuno izbacim deo “dowee-dowee-dowee” pretvarajući ga u opis. Konačni rezultat izgleda ovako: “iz kojeg je gruvala neopisivo glasna muzika“
4. “I bloody well can't!” bih na srpski najbolje prevela uz sočnu psovku, ali sam se morala suzdržati. Umesto toga izraz sam prevela kao ,,E, pa ne mogu, dovraga“! jer sam naslutila da se radi i o izrazu koji se koristi kako bi se iskazao inat
5. “being murdered by a domestic cat” nisam htela prevesti bukvalno, već sam iskoristila izraz ,,kao da je napada mačka”. Nisam bila sigurna da li bih trebala naglasiti da je mačka domaća. Čini mi se da ne bi imalo poseban efekat.

Tekst bih ocenila šesticom. Najveći problem bio je zadržati duhovitost teksta i pritom zvučati prirodno. U svakom slučaju, prevođenje mi je bilo užitak jer je zahtevalo određenu dozu kreativnosti što se tiče govornog jezika.

„Kostolomčeva ćerka", Ejmi Ten

Proteklih osam godina, uvek počinjući od 12. avgusta, Rut Jang bi gubila glas. Desilo se to prvi put kada se preselila u Artov stan u San Francisku. Tokom nekoliko dana jedino što je Rut mogla je da šišti poput džezve ostavljene na ringli. Mislila je da se radi o virusu ili o alergiji na određenu buđ u zgradi. 

Na njihovu prvu godišnjicu zajedničkog života izgubila je glas po drugi put i Art ju je zadirkivao govoreći joj kako je njen laringitis sigurno psihosomatske prirode. Rut se pitala da li je tako. Kao dete izgubila je glas kada je slomila ruku. Kako li se to desilo? Za njihovu drugu godišnjicu ona i Art posetili su nacionalni park Grand Teton kako bi posmatrali zvezde. Prema pamfletu parka „kada je kiša meteora Persejd na svom vrhuncu, oko 12. avgusta, svakog sata na nebu mogu se videti na stotine zvezda padalica. Zapravo se radi o delićima meteora koji dospevaju u Zemljinu atmosferu spuštajući se u plamenu."

Rut se sa Artom u tišini divila svetlosnoj predstavi na plišanom crnilu neba. Nije zaista verovala da je njen laringitis deo nekakve kletve, ili da kiša meteora ima ikakve veze sa njenom nemogućnosti da govori. Međutim, majka je često govorila Rut tokom njenog detinjstva da su zvezde padalice zapravo „tela duhova koja nestaju“ i da je baksuz videti ih. Ako bi ih video, to bi značilo da duh pokušava da ti se obrati.

Dnevnik prevoda (Amy Tan, "The Bonesetter's Daughter")

Autor dela je američka spisateljica kineskog porekla, Ejmi Ten. Roman je objavljen februara 2001. godine u Americi kao njen četvrti roman po redu. Kao i većina dela Ejmi Ten, i ovaj roman govori o odnosu ćerke i majke. Delo se sastoji iz dve priče. Jedna govori o Rut, Amerikanki kineskog porekla koja živi u San Francisku i brine za svoju ostarelu majku Lu Ling koja postepeno postaje senilna. Druga priča govori o Lu Ling i njenom životu u Kini. Priču je zapisala sama Lu Ling i namenila je svojoj ćerki. Rut konačno, posle prevođenja pomenutog dokumenta, saznaje pravu istinu o majčinom životu.  

Zanimljiv detalj je i to da je roman pretvoren u operu koja je premijerno prikazana 2008. godine u San Francisku.

Odlomak romana osvrće se na događaje u životu junakinje Rut Jang propraćene njenim gubitkom glasa. Prvi put gubi glas pri useljenju u stan svog partnera, drugi put na njihovu prvu godišnjicu zajedničkog života. Kao dete, izgubila ga je kad je slomila ruku. Rut ne poznaje uzroke tome, ali u priču uvodi majčino viđenje određenih stvari. Spominje majčine sujeverne poglede na pojave iz života i prirode poput zvezda padalica koje majka tumači kao tela duhova koji donose nesreću onima koji ih vide. Rut se ne slaže sa majčinim teorijama i ne veruje u istinitost majčinih priča iako im je bila izložena čitavo svoje detinjstvo. Rut pokušava shvatiti svoju majku i njeno neobično ponašanje tokom svog detinjstva, pa tako uvodi osvrte na prošlost (slomljenu ruku, posmatranje zvezda sa Artom koje dalje vodi ka sećanju na majčina verovanja).

Pre prevođenja tekst sam pročitala tri puta. Za dodatnu pomoć koristila sam:

 Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

http://dictionary.reference.com/

Problemi na koje sam naišla pri prevođenju:

1. “hiss like an untended teakettle” – imala sam problem sa premodifikacijom “untended” koju sam morala transformisati u postmodifikaciju, kao i sa rečju “teakettle” koji sam prvo prevela uopšteno kao ,,džezva”. Onda sam počela razmišljati o čajniku. Kada sam potražila slike čajnika pojavili su se i keramički ukrasni čajnici za služenje čaja, ne samo za kuvanje. Zato sam odlučila ostati pri džezvi i prevesti izraz kao ,,šišti poput džezve ostavljene na ringli“.
2. “Grand Tetons” sam prevela kao ,,nacionalni park Grand Tetons” ubacujući odrednicu kako bi bilo jasnije o čemu se radi nekome ko nije upoznat sa pojmom
3. “Perseids” sam prevela kao ,,meteorska kiša Perseida“ tražeći po guglu kako se pojava spominje u srpskim internet člancima (http://agroekonomija.wordpress.com/2011/08/05/meteorska-kisa-perseidi/)
4. “burning up in their descent“ sam prevela kao „spuštajući se u plamenu“ tehnikom zamene

Tekstu bih dala ocenu 5. Pokazao se težim zbog nekoliko premodifikacija i rečenica koje su zahtevale upotrebu tehnika preraspodele i zamene, ali nije bio toliko zahtevan kao prethodnih nekoliko. Smatram da sam se solidno snašla.

Dnevnik prevoda (Mariel Hemingway, "Mariel's Kitchen")

Merijel Hemingvej je američka glumica rođena 22. novembra 1961. godine u Kaliforniji. Napisala je nekolicinu knjiga o svom životu, jogi, zdravoj ishrani, pa čak i svoj sopstveni kuvar objavljen 2009. godine. Njen kuvar predstavlja novu vrstu američkog kuvara čiji je cilj pomoći ljudima da jedu što zdravije, svežije i ukusnije namirnice svakog dana. Recepte prate zanimljive fotografije i uputstva koja je vrlo lako pratiti. Kuvar se sastoji od sedamdeset i pet recepata koje mogu koristiti i oni sa malo iskustva u spremanju hrane. Ovim kuvarom, Hemingvejeva pokazuje koliko je zapravo jednostavno koristiti organske i sveže proizvode u ishrani umesto onih koje kupujemo u supermarketima. Pored svega toga, autorka svoje recepte čini još zanimljivijim vežući uz njih neke priče iz svog privatnog života.

Odlomak govori o promenama u izboru namirnica sa dolaskom proleća. Ton je vrlo razigran i optimističan, dok  je govor vrlo blizak svakodnevnom. To čini autorku dostupnijom čitaocima i pozitivno utiče na njihov stav prema izboru ishrane. Tekst je pun stilskih figura poput komparacije ("as new shoots burst through the earth", "refreshing as spring rain", etc.) što ga čini mnogo prijatnijim za čitanje nasuprot suvoparnim receptima većine kuvara. Ton koji autorka koristi ohrabruje čitaoce da probaju nešto novo i čini materijal  zabavnijim i pristupačnijim.

Pre nego što sam počela sa prevođenjem, tekst sam pročitala tri puta. Rečnici i priručnici koje sam koristila su sledeći:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8th ed.
http://www.amazon.com/
http://marielskitchen.com/
http://www.wikipedia.org/
http://recnik.krstarica.com/
http://dictionary.reference.com/

Problemi koje sam imala prevodeći tekst:

1."Raw foods appear on my plate;" sam prevela kao ,,Obroke mi počinju krasiti sveže namirnice;" jer bukvalan prevod ne bi najbolje funkcionisao u srpskom jeziku.
2. Za "water-cress" sam našla tri različita naziva na srpskom: dragušac, potočarka i vodeni kres. Dragušac ili potočarka je vodena biljka čiji se sušeni izmrvljeni listići koriste kao zamena za peršun u salatama ili za posipanje prženog krompira, na primer.
3."venture out" nisam mogla prevesti jednom rečju pa sam iskoristila tehniku zamene i izraz prevela kao ,,rizikujte i istražite (mesta za kupovinu koja obično ne posećujete)".
4."load up on any green leaf that winks at you" sam prevela koristeći tehniku zamene kao ,,vi se zadržite na onom zelenišu koji vam se učini najzanimljivijim".
5."jicama" sam jednostavno transkribovala kao ,,hikama" budući da je to nije engleska, već španska reč koja nije prevedena ni u engleskom jeziku.

Teksu bih dala ocenu 5. Nije bio jako težak. Oslonila sam se na sopstvenu kreativnost i veći broj rečenica sam prevela slobodno kako bi i prevod imao taj opušteni i bezbrižni ton, a opet zadržao sve informacije iz originalnog teksta.

Dnevnik prevoda (Heidi W. Durrow, "The Girl Who Fell from the Sky")

Odlomak potiče iz romana američke autorke Hajdi Duro. Knjiga je objavljena 2010. godine u Severnoj Karolini kao autorkino prvo delo i jedno od najboljih romana 2010. godine. Priča prati jedanaestogodišnju devojčicu po imenu Rejčel, ćerku belkinje poreklom iz Danske i crnca, američkog vojnika. Nakon velike nesreće Rejčel ostaje bez oba roditelja i seli se kod svoje bake. Započinje život u zajednici koju većinom čine crnci i suočava se sa činjenicom da je drugačija. Njena svetlija koža i plave oči skreću pažnju. Odrastajući u osamdesetima, Rejčel nalazi načina da se nosi sa svojom velikom tugom i prihvata sebe kao devojku iz „mešovitog“ braka u svetu koji na to još nije spreman i koji je nagoni da se odluči između dve rase kojima pripada. Roman se bavi pitanjima identiteta i pojma pravde u ljudskom društvu. Autorka pokušava staviti naglasak na ono što je zaista bitno kada se govori o identitetu jedne osobe - njeno iskustvo i odnosi koje ima sa drugim ljudima - u odnosu na boju kože koja i danas često služi kao bitno polazište u stvaranju mišljenja o nekome.

U ovom konkretnom odlomku mi se upoznajemo sa Rejčel i saznajemo neke njene poglede na svet oko sebe. Ona nam govori o devojčici koja je maltretira u školi upravo zbog boje kože i očiju koju Rejčel poseduje. Rejčel pravi razliku između sebe i druge dece na osnovu komentara koje čuje o sebi i svom izgledu. Saznaje po čemu je „posebna“ i šta se od nje očekuje. Ona od svih tih novih saznanja polako sastavlja slagalicu u svojoj glavi i postaje svesna svog identiteta. Kroz ceo pasus najviše se oseća njena zbunjenost novonastalom situacijom i želja da razume stvari oko sebe bolje. Pripovedanje je u prvom licu, dok su jezik i ton detinji. U govoru Tamike postoje i naznake slenga.

Pre nego što sam počela da prevodim, tekst sam pročitala četiri puta. Tekst predstavlja naraciju glavnog lika kroz koju saznajemo njene misli o sebi i drugima. Rečnici i priručnici koje sam koristila:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

http://www.youtube.com/watch?v=rCo3zzwZ1A0 (Heidi W. Durrow – The Girl Who Fell From The Sky – Part 1)

http://dictionary.reference.com/

U njima nisam našla odgovore na neke izraze (na pr. „light-skinned-ed“). Takve izraze sam prevela slobodno, formirajući neke nove reči.

Problemi na koje sam naišla prevodeći tekst:

1. “You think you so cute“ - ,,Misliš da si neka slatka, a?” (potvrdnu rečenicu sam zamenila pitanjem kako bi imalo bolji efekat i više zvučalo kao provokacija u srpskom jeziku)
2. "I'm fixin to kick your ass" sam prevela kao ,,Ima da te prebijem”. Time je izražena i namera/plan, a i čin. Nisam sigurna kako bih prenela negramatičnost rečenice. Možda kao “‘ću te prebijem”, ali ipak nisam zadržala tu opciju.
3. “I'm just playin with her” sam prevela kao ,,samo se zezamo/šalimo”. Nisam htela prevesti bukvalno.
4. “light-skinned-ed” sam prevela kao ,,svetlokožasta” želeći da zadržim nespretnu konstrukciju deteta.
5. Rečenica čiji sam prevod menjala svaki put kad bih je ponovo pročitala bila je poslednja “I put all these facts into the new girl”. Na kraju sam je prevela kao ,, Iz stvari koje otkrivam nastaje nova devojčica.” Još uvek mi se ne sviđa.

Tekstu bih dala ocenu 7 na skali od 1 do 10. Govor deteta i sleng predstavljali su mi najveći problem. Zamena i traženje ekvivalenta u srpskom jeziku zahtevali su više vremena nego inače budući da smo trebali biti kreativni i maštoviti. Zadatak mi se svideo iako sam se osećala pomalo izgubljeno na trenutke.

Dnevnik prevoda (Iain Banks, "The Bridge", drugi zadatak)

Pisac romana je škotski autor Ijan Benks. Roman je objavljen 1986. godine i predstavlja neuobičajenu ljubavnu priču smeštenu u Edinburgu. Priča se vrti oko tri lika (Aleks, Džon Or i Varvarin) koja čine tri različite strane glavnog lika. Roman povezuje nekoliko naizgled nepovezanih priča čiji glavni junaci postoje kao projekcije snova ili jedan određeni neimenovani lik. Vernost ne igra neku veliku ulogu u viđenju ljubavi u ovom romanu. Ono na čemu jeste naglasak je čudesna isprepletanost likova i njihova nemogućnost postojanja jednih bez drugih. Sam autor, Ijan Benks, smatra da je ovo njegov najbolji roman. Pripada žanru naučno-fantastične distopije.

Deo teksta predstavlja dijalog između Džona Ora i jednog čistača. Ova dva lika su jasno kontrastirana govorom kojim se služe. Dok Džon Or koristi formalne izraze i konstrukcije, čistač se služi vrlo neformalnim rečnikom. Sve što nam je opisano posmatramo kroz oči Džona Ora (naracija u prvom licu jednine) i na taj način postajemo svesni okoline u kojoj se nalazi. Saznajemo kako čistač izgleda, kao i to kakva atmosfera vlada u kantini. Rečenice su prilično jednostavne.

Tekst samo pročitala 3 puta pre nego što sam počela da prevodim.

Koristila sam sledeće priručnike i rečnike:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://www.enotes.com/

http://www.haddonstuff.f9.co.uk/ (“Analysis of The Bridge“)

http://recnik.krstarica.com/

dictionary.com

Problemi na koje sam naišla su sledeći:

1. Kolokvijalni govor čistača. Ovo sam postigla skraćivajući pomoćne glagole, glagole u infinitivu i rečce. (“Ti s’ ovde nov, je l’?”)
2. Glagolsko vreme. Počela sam da prevodim u aoristu, pa sam prešla na prezent, ali sam se na kraju ipak odlučila za aorist i na taj način prevela ceo tekst. Tako radnja i dalje ima neki dinamični tok, a i pripovedački ton radnje koja se već desila.
3. “I offer my hand; his grabs mine briefly, then scuttles back to its lair.”. Malo sam se pomučila sa ovom rečenicom želeći da zvuči što prirodnije i tečnije. Rezultat je sledeći: “Ponudih mu svoju ruku; on je nakratko zgrabi i potom naglo povuče svoju nazad u njenu jazbinu.”
4. “he says, addressing my chest” sam prevela kao “izgovori pogleda uperenog u moje grudi“. To mi je jedino imalo smisla.
5. Jedna od najtežih konstrukcija za prevod bila mi je “his not-recently-washed face seeming to glow, albeit dully”, što sam na kraju prevela kao ,,lica sjajnog, mada beživotnog,  koje nije skoro bilo oprano.” Morala sam koristiti tehniku preraspodele i zamene kako bih sačuvala smisao.
6. “My doctor authorised it.” sam prevela kao ,,Po ovlašćenju mog doktora.” Činilo mi se sasvim u redu.
7. “Them doctors” sam prevela kao “Ti doktori”, dok sam “What a bastard, eh” i “Total bastards” prevela kao ,,Eh, kakvo đubre” i ,,Prava đubrad.”
8. “vindictive and petty” sam prevela kao ,,osvetnički i sitničavo”.

Prevedeni tekst sam pročitala nekoliko puta i usput promenila više stvari (glagolsko vreme, razne konstrukcije).

Tekstu bih dala 4/5 zbog prevođenja neformalnog govora i glagolskog vremena, iako rečenice nisu bila toliko kompleksne i teške za prevod.