Proteklih osam godina, uvek počinjući od 12. avgusta, Rut Jang bi gubila glas. Desilo se to prvi put kada se preselila u Artov stan u San Francisku. Tokom nekoliko dana jedino što je Rut mogla je da šišti poput džezve ostavljene na ringli. Mislila je da se radi o virusu ili o alergiji na određenu buđ u zgradi.
Na njihovu prvu godišnjicu zajedničkog života izgubila je glas po drugi put i Art ju je zadirkivao govoreći joj kako je njen laringitis sigurno psihosomatske prirode. Rut se pitala da li je tako. Kao dete izgubila je glas kada je slomila ruku. Kako li se to desilo? Za njihovu drugu godišnjicu ona i Art posetili su nacionalni park Grand Teton kako bi posmatrali zvezde. Prema pamfletu parka „kada je kiša meteora Persejd na svom vrhuncu, oko 12. avgusta, svakog sata na nebu mogu se videti na stotine zvezda padalica. Zapravo se radi o delićima meteora koji dospevaju u Zemljinu atmosferu spuštajući se u plamenu."
Rut se sa Artom u tišini divila svetlosnoj predstavi na plišanom crnilu neba. Nije zaista verovala da je njen laringitis deo nekakve kletve, ili da kiša meteora ima ikakve veze sa njenom nemogućnosti da govori. Međutim, majka je često govorila Rut tokom njenog detinjstva da su zvezde padalice zapravo „tela duhova koja nestaju“ i da je baksuz videti ih. Ako bi ih video, to bi značilo da duh pokušava da ti se obrati.
Нема коментара:
Постави коментар