Dnevnik prevoda (Mariel Hemingway, "Mariel's Kitchen")

Merijel Hemingvej je američka glumica rođena 22. novembra 1961. godine u Kaliforniji. Napisala je nekolicinu knjiga o svom životu, jogi, zdravoj ishrani, pa čak i svoj sopstveni kuvar objavljen 2009. godine. Njen kuvar predstavlja novu vrstu američkog kuvara čiji je cilj pomoći ljudima da jedu što zdravije, svežije i ukusnije namirnice svakog dana. Recepte prate zanimljive fotografije i uputstva koja je vrlo lako pratiti. Kuvar se sastoji od sedamdeset i pet recepata koje mogu koristiti i oni sa malo iskustva u spremanju hrane. Ovim kuvarom, Hemingvejeva pokazuje koliko je zapravo jednostavno koristiti organske i sveže proizvode u ishrani umesto onih koje kupujemo u supermarketima. Pored svega toga, autorka svoje recepte čini još zanimljivijim vežući uz njih neke priče iz svog privatnog života.

Odlomak govori o promenama u izboru namirnica sa dolaskom proleća. Ton je vrlo razigran i optimističan, dok  je govor vrlo blizak svakodnevnom. To čini autorku dostupnijom čitaocima i pozitivno utiče na njihov stav prema izboru ishrane. Tekst je pun stilskih figura poput komparacije ("as new shoots burst through the earth", "refreshing as spring rain", etc.) što ga čini mnogo prijatnijim za čitanje nasuprot suvoparnim receptima većine kuvara. Ton koji autorka koristi ohrabruje čitaoce da probaju nešto novo i čini materijal  zabavnijim i pristupačnijim.

Pre nego što sam počela sa prevođenjem, tekst sam pročitala tri puta. Rečnici i priručnici koje sam koristila su sledeći:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8th ed.
http://www.amazon.com/
http://marielskitchen.com/
http://www.wikipedia.org/
http://recnik.krstarica.com/
http://dictionary.reference.com/

Problemi koje sam imala prevodeći tekst:

1."Raw foods appear on my plate;" sam prevela kao ,,Obroke mi počinju krasiti sveže namirnice;" jer bukvalan prevod ne bi najbolje funkcionisao u srpskom jeziku.
2. Za "water-cress" sam našla tri različita naziva na srpskom: dragušac, potočarka i vodeni kres. Dragušac ili potočarka je vodena biljka čiji se sušeni izmrvljeni listići koriste kao zamena za peršun u salatama ili za posipanje prženog krompira, na primer.
3."venture out" nisam mogla prevesti jednom rečju pa sam iskoristila tehniku zamene i izraz prevela kao ,,rizikujte i istražite (mesta za kupovinu koja obično ne posećujete)".
4."load up on any green leaf that winks at you" sam prevela koristeći tehniku zamene kao ,,vi se zadržite na onom zelenišu koji vam se učini najzanimljivijim".
5."jicama" sam jednostavno transkribovala kao ,,hikama" budući da je to nije engleska, već španska reč koja nije prevedena ni u engleskom jeziku.

Teksu bih dala ocenu 5. Nije bio jako težak. Oslonila sam se na sopstvenu kreativnost i veći broj rečenica sam prevela slobodno kako bi i prevod imao taj opušteni i bezbrižni ton, a opet zadržao sve informacije iz originalnog teksta.

Dnevnik prevoda (Heidi W. Durrow, "The Girl Who Fell from the Sky")

Odlomak potiče iz romana američke autorke Hajdi Duro. Knjiga je objavljena 2010. godine u Severnoj Karolini kao autorkino prvo delo i jedno od najboljih romana 2010. godine. Priča prati jedanaestogodišnju devojčicu po imenu Rejčel, ćerku belkinje poreklom iz Danske i crnca, američkog vojnika. Nakon velike nesreće Rejčel ostaje bez oba roditelja i seli se kod svoje bake. Započinje život u zajednici koju većinom čine crnci i suočava se sa činjenicom da je drugačija. Njena svetlija koža i plave oči skreću pažnju. Odrastajući u osamdesetima, Rejčel nalazi načina da se nosi sa svojom velikom tugom i prihvata sebe kao devojku iz „mešovitog“ braka u svetu koji na to još nije spreman i koji je nagoni da se odluči između dve rase kojima pripada. Roman se bavi pitanjima identiteta i pojma pravde u ljudskom društvu. Autorka pokušava staviti naglasak na ono što je zaista bitno kada se govori o identitetu jedne osobe - njeno iskustvo i odnosi koje ima sa drugim ljudima - u odnosu na boju kože koja i danas često služi kao bitno polazište u stvaranju mišljenja o nekome.

U ovom konkretnom odlomku mi se upoznajemo sa Rejčel i saznajemo neke njene poglede na svet oko sebe. Ona nam govori o devojčici koja je maltretira u školi upravo zbog boje kože i očiju koju Rejčel poseduje. Rejčel pravi razliku između sebe i druge dece na osnovu komentara koje čuje o sebi i svom izgledu. Saznaje po čemu je „posebna“ i šta se od nje očekuje. Ona od svih tih novih saznanja polako sastavlja slagalicu u svojoj glavi i postaje svesna svog identiteta. Kroz ceo pasus najviše se oseća njena zbunjenost novonastalom situacijom i želja da razume stvari oko sebe bolje. Pripovedanje je u prvom licu, dok su jezik i ton detinji. U govoru Tamike postoje i naznake slenga.

Pre nego što sam počela da prevodim, tekst sam pročitala četiri puta. Tekst predstavlja naraciju glavnog lika kroz koju saznajemo njene misli o sebi i drugima. Rečnici i priručnici koje sam koristila:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

http://www.youtube.com/watch?v=rCo3zzwZ1A0 (Heidi W. Durrow – The Girl Who Fell From The Sky – Part 1)

http://dictionary.reference.com/

U njima nisam našla odgovore na neke izraze (na pr. „light-skinned-ed“). Takve izraze sam prevela slobodno, formirajući neke nove reči.

Problemi na koje sam naišla prevodeći tekst:

1. “You think you so cute“ - ,,Misliš da si neka slatka, a?” (potvrdnu rečenicu sam zamenila pitanjem kako bi imalo bolji efekat i više zvučalo kao provokacija u srpskom jeziku)
2. "I'm fixin to kick your ass" sam prevela kao ,,Ima da te prebijem”. Time je izražena i namera/plan, a i čin. Nisam sigurna kako bih prenela negramatičnost rečenice. Možda kao “‘ću te prebijem”, ali ipak nisam zadržala tu opciju.
3. “I'm just playin with her” sam prevela kao ,,samo se zezamo/šalimo”. Nisam htela prevesti bukvalno.
4. “light-skinned-ed” sam prevela kao ,,svetlokožasta” želeći da zadržim nespretnu konstrukciju deteta.
5. Rečenica čiji sam prevod menjala svaki put kad bih je ponovo pročitala bila je poslednja “I put all these facts into the new girl”. Na kraju sam je prevela kao ,, Iz stvari koje otkrivam nastaje nova devojčica.” Još uvek mi se ne sviđa.

Tekstu bih dala ocenu 7 na skali od 1 do 10. Govor deteta i sleng predstavljali su mi najveći problem. Zamena i traženje ekvivalenta u srpskom jeziku zahtevali su više vremena nego inače budući da smo trebali biti kreativni i maštoviti. Zadatak mi se svideo iako sam se osećala pomalo izgubljeno na trenutke.

Dnevnik prevoda (Iain Banks, "The Bridge", drugi zadatak)

Pisac romana je škotski autor Ijan Benks. Roman je objavljen 1986. godine i predstavlja neuobičajenu ljubavnu priču smeštenu u Edinburgu. Priča se vrti oko tri lika (Aleks, Džon Or i Varvarin) koja čine tri različite strane glavnog lika. Roman povezuje nekoliko naizgled nepovezanih priča čiji glavni junaci postoje kao projekcije snova ili jedan određeni neimenovani lik. Vernost ne igra neku veliku ulogu u viđenju ljubavi u ovom romanu. Ono na čemu jeste naglasak je čudesna isprepletanost likova i njihova nemogućnost postojanja jednih bez drugih. Sam autor, Ijan Benks, smatra da je ovo njegov najbolji roman. Pripada žanru naučno-fantastične distopije.

Deo teksta predstavlja dijalog između Džona Ora i jednog čistača. Ova dva lika su jasno kontrastirana govorom kojim se služe. Dok Džon Or koristi formalne izraze i konstrukcije, čistač se služi vrlo neformalnim rečnikom. Sve što nam je opisano posmatramo kroz oči Džona Ora (naracija u prvom licu jednine) i na taj način postajemo svesni okoline u kojoj se nalazi. Saznajemo kako čistač izgleda, kao i to kakva atmosfera vlada u kantini. Rečenice su prilično jednostavne.

Tekst samo pročitala 3 puta pre nego što sam počela da prevodim.

Koristila sam sledeće priručnike i rečnike:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://www.enotes.com/

http://www.haddonstuff.f9.co.uk/ (“Analysis of The Bridge“)

http://recnik.krstarica.com/

dictionary.com

Problemi na koje sam naišla su sledeći:

1. Kolokvijalni govor čistača. Ovo sam postigla skraćivajući pomoćne glagole, glagole u infinitivu i rečce. (“Ti s’ ovde nov, je l’?”)
2. Glagolsko vreme. Počela sam da prevodim u aoristu, pa sam prešla na prezent, ali sam se na kraju ipak odlučila za aorist i na taj način prevela ceo tekst. Tako radnja i dalje ima neki dinamični tok, a i pripovedački ton radnje koja se već desila.
3. “I offer my hand; his grabs mine briefly, then scuttles back to its lair.”. Malo sam se pomučila sa ovom rečenicom želeći da zvuči što prirodnije i tečnije. Rezultat je sledeći: “Ponudih mu svoju ruku; on je nakratko zgrabi i potom naglo povuče svoju nazad u njenu jazbinu.”
4. “he says, addressing my chest” sam prevela kao “izgovori pogleda uperenog u moje grudi“. To mi je jedino imalo smisla.
5. Jedna od najtežih konstrukcija za prevod bila mi je “his not-recently-washed face seeming to glow, albeit dully”, što sam na kraju prevela kao ,,lica sjajnog, mada beživotnog,  koje nije skoro bilo oprano.” Morala sam koristiti tehniku preraspodele i zamene kako bih sačuvala smisao.
6. “My doctor authorised it.” sam prevela kao ,,Po ovlašćenju mog doktora.” Činilo mi se sasvim u redu.
7. “Them doctors” sam prevela kao “Ti doktori”, dok sam “What a bastard, eh” i “Total bastards” prevela kao ,,Eh, kakvo đubre” i ,,Prava đubrad.”
8. “vindictive and petty” sam prevela kao ,,osvetnički i sitničavo”.

Prevedeni tekst sam pročitala nekoliko puta i usput promenila više stvari (glagolsko vreme, razne konstrukcije).

Tekstu bih dala 4/5 zbog prevođenja neformalnog govora i glagolskog vremena, iako rečenice nisu bila toliko kompleksne i teške za prevod.