,,Dnevnik Bridžit Džouns", Helen Filding

Prošle večeri u 8:45 pripremala sam opuštajuću aromaterapijsku kupku i pijuckala čaj od kamilice kad se oglasio alarm automobila. Već sam neko vreme u našoj ulici vodila kampanju protiv nesnosnih i besmislenih alarma budući da su veće šanse da vam automobil obije razjareni komšija pokušavajući da isključi alarm nego provalnik.

Ovog puta, međutim, umesto da poludim od besa i pozovem policiju, jednostavno sam udahnula kroz proširene nozdrve i promrmljala „smiri se“. Neko je pozvonio na vrata. Javila sam se na interfon. Začuo se uglađeni glas nalik na ovčiji koji je zablejao: „Jebeno me vara!“ Zatim je usledilo histerično cmizdrenje. Strčala sam dole gde je, ispred mog stana, Magda, sva u suzama, cvilela za volanom Džeremijevog „sab“ kabrioleta iz kojeg je gruvala neopisivo glasna muzika, uz sva svetla upaljena i bebu na zadnjem sedištu koja se derala kao da je napada mačka. 

- Isključuj to! – viknuo je neko sa prozora iznad.

- E, pa ne mogu, dovraga! – kriknula je Magda drmajući haubu.

- Džererse! – derala se na mobilni. – Džererse, jebena svinjo preljubnička! Kako se otvara hauba na „sabu“!

Dnevnik prevoda (Helen Fielding, "Bridget Jones's Diary")

„Dnevnik Bridžit Džouns“ delo je engleske spisateljice Helen Filding. Rođena 1958. godine u Zapadnom Jorkširu, Fildingova se proslavila upravo zahvaljujući ovom romanu objavljenom 1996. godine u Velikoj Britaniji. Delo je napisano u obliku dnevnika koji predstavlja godinu u životu glavne junakinje, Bridžit Džouns. Bridžit je zaposlena žena u tridesetima, bez dečka i sa gomilom problema koji uglavnom uključuju njene loše navike poput prejedanja, konzumiranja alkohola i cigareta. Tu su i zanimljivi odnosi sa pirjateljima i porodicom, kao i potraga za onim „pravim“. Drugo izdanje koje se pojavilo 1997. godine doživelo je još veći uspeh i knjiga je dospela u sam vrh lestvice bestselera zadržavši se tamo više od šest meseci. Roman se može svrstati u takozvanu „žensku“ literaturu prateći ispovesti ženske osobe o svom privatnom životu i doživljaju sveta oko sebe. Ovo delo postalo je i ekranizovani bestseler kada su se 2001. i 2004. godine pojavila dva filma u čijem je snimanju učestvovala i sama Helen Filding.

Odlomak govori o događaju jedne večeri kada se na vratima stana Bridžit Džouns pojavljuje njena prijateljica Magda besna zbog prevare svog partnera. Ona pravi histeričnu scenu uznemirujući komšiluk. Ono što sam mogla primetiti je govor koji je jednostavan i vrlo humorističan. Autorka se poigrava složenim rečenicama gradeći slike u glavi čitaoca koje uveliko doprinose komičnosti čitave situacije i oslikavaju ličnost glavne junakinje i njen način razmišljanja. Pored toga, svideo mi se i izbor reči kao što su „bleated“, „fiddling“ i „shrieked“ umesto uobičajenih „said“, „asked“, itd. Time su i likovi obeleženi po pitanju svojih osobina u datim situacijama.

Za prevođenje sam koristila:

Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

http://dictionary.reference.com/

Problemi u tekstu:

1. “inner poise” – izraz nisam nikako mogla prevesti bukvalno kao ,,unutrašnji mir” jer to nije nešto što bi se reklo u toj situaciji u srpskom jeziku. Odlučila sam se za izraz ,,smiri se” koristeći tehniku zamene
2. “very posh sheep-voice bleated” sam prevela kao ,,uglađeni glas nalik na ovčiji koji je zablejao“ pretvarajući premodifikaciju “sheep-voice“ u postmodifikaciju „glas nalik na ovčiji“
3. Izraz “emitting a 'dowee-dowee-dowee' of indescribable loudness” mi je bilo teško prevesti a da se pravilno uklopi u ostatak rečenice. Odlučila sam da potpuno izbacim deo “dowee-dowee-dowee” pretvarajući ga u opis. Konačni rezultat izgleda ovako: “iz kojeg je gruvala neopisivo glasna muzika“
4. “I bloody well can't!” bih na srpski najbolje prevela uz sočnu psovku, ali sam se morala suzdržati. Umesto toga izraz sam prevela kao ,,E, pa ne mogu, dovraga“! jer sam naslutila da se radi i o izrazu koji se koristi kako bi se iskazao inat
5. “being murdered by a domestic cat” nisam htela prevesti bukvalno, već sam iskoristila izraz ,,kao da je napada mačka”. Nisam bila sigurna da li bih trebala naglasiti da je mačka domaća. Čini mi se da ne bi imalo poseban efekat.

Tekst bih ocenila šesticom. Najveći problem bio je zadržati duhovitost teksta i pritom zvučati prirodno. U svakom slučaju, prevođenje mi je bilo užitak jer je zahtevalo određenu dozu kreativnosti što se tiče govornog jezika.

„Kostolomčeva ćerka", Ejmi Ten

Proteklih osam godina, uvek počinjući od 12. avgusta, Rut Jang bi gubila glas. Desilo se to prvi put kada se preselila u Artov stan u San Francisku. Tokom nekoliko dana jedino što je Rut mogla je da šišti poput džezve ostavljene na ringli. Mislila je da se radi o virusu ili o alergiji na određenu buđ u zgradi. 

Na njihovu prvu godišnjicu zajedničkog života izgubila je glas po drugi put i Art ju je zadirkivao govoreći joj kako je njen laringitis sigurno psihosomatske prirode. Rut se pitala da li je tako. Kao dete izgubila je glas kada je slomila ruku. Kako li se to desilo? Za njihovu drugu godišnjicu ona i Art posetili su nacionalni park Grand Teton kako bi posmatrali zvezde. Prema pamfletu parka „kada je kiša meteora Persejd na svom vrhuncu, oko 12. avgusta, svakog sata na nebu mogu se videti na stotine zvezda padalica. Zapravo se radi o delićima meteora koji dospevaju u Zemljinu atmosferu spuštajući se u plamenu."

Rut se sa Artom u tišini divila svetlosnoj predstavi na plišanom crnilu neba. Nije zaista verovala da je njen laringitis deo nekakve kletve, ili da kiša meteora ima ikakve veze sa njenom nemogućnosti da govori. Međutim, majka je često govorila Rut tokom njenog detinjstva da su zvezde padalice zapravo „tela duhova koja nestaju“ i da je baksuz videti ih. Ako bi ih video, to bi značilo da duh pokušava da ti se obrati.

Dnevnik prevoda (Amy Tan, "The Bonesetter's Daughter")

Autor dela je američka spisateljica kineskog porekla, Ejmi Ten. Roman je objavljen februara 2001. godine u Americi kao njen četvrti roman po redu. Kao i većina dela Ejmi Ten, i ovaj roman govori o odnosu ćerke i majke. Delo se sastoji iz dve priče. Jedna govori o Rut, Amerikanki kineskog porekla koja živi u San Francisku i brine za svoju ostarelu majku Lu Ling koja postepeno postaje senilna. Druga priča govori o Lu Ling i njenom životu u Kini. Priču je zapisala sama Lu Ling i namenila je svojoj ćerki. Rut konačno, posle prevođenja pomenutog dokumenta, saznaje pravu istinu o majčinom životu.  

Zanimljiv detalj je i to da je roman pretvoren u operu koja je premijerno prikazana 2008. godine u San Francisku.

Odlomak romana osvrće se na događaje u životu junakinje Rut Jang propraćene njenim gubitkom glasa. Prvi put gubi glas pri useljenju u stan svog partnera, drugi put na njihovu prvu godišnjicu zajedničkog života. Kao dete, izgubila ga je kad je slomila ruku. Rut ne poznaje uzroke tome, ali u priču uvodi majčino viđenje određenih stvari. Spominje majčine sujeverne poglede na pojave iz života i prirode poput zvezda padalica koje majka tumači kao tela duhova koji donose nesreću onima koji ih vide. Rut se ne slaže sa majčinim teorijama i ne veruje u istinitost majčinih priča iako im je bila izložena čitavo svoje detinjstvo. Rut pokušava shvatiti svoju majku i njeno neobično ponašanje tokom svog detinjstva, pa tako uvodi osvrte na prošlost (slomljenu ruku, posmatranje zvezda sa Artom koje dalje vodi ka sećanju na majčina verovanja).

Pre prevođenja tekst sam pročitala tri puta. Za dodatnu pomoć koristila sam:

 Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 8^th ed.

http://www.wikipedia.org/

http://recnik.krstarica.com/

http://dictionary.reference.com/

Problemi na koje sam naišla pri prevođenju:

1. “hiss like an untended teakettle” – imala sam problem sa premodifikacijom “untended” koju sam morala transformisati u postmodifikaciju, kao i sa rečju “teakettle” koji sam prvo prevela uopšteno kao ,,džezva”. Onda sam počela razmišljati o čajniku. Kada sam potražila slike čajnika pojavili su se i keramički ukrasni čajnici za služenje čaja, ne samo za kuvanje. Zato sam odlučila ostati pri džezvi i prevesti izraz kao ,,šišti poput džezve ostavljene na ringli“.
2. “Grand Tetons” sam prevela kao ,,nacionalni park Grand Tetons” ubacujući odrednicu kako bi bilo jasnije o čemu se radi nekome ko nije upoznat sa pojmom
3. “Perseids” sam prevela kao ,,meteorska kiša Perseida“ tražeći po guglu kako se pojava spominje u srpskim internet člancima (http://agroekonomija.wordpress.com/2011/08/05/meteorska-kisa-perseidi/)
4. “burning up in their descent“ sam prevela kao „spuštajući se u plamenu“ tehnikom zamene

Tekstu bih dala ocenu 5. Pokazao se težim zbog nekoliko premodifikacija i rečenica koje su zahtevale upotrebu tehnika preraspodele i zamene, ali nije bio toliko zahtevan kao prethodnih nekoliko. Smatram da sam se solidno snašla.